Definicija

(Izvodi iz rada "Indikacije za terapijsko jahanje i evaluacija efekata terapijskog jahanja", Doc. dr Jelene StaniÄ‡, objavljenog u Zborniku radova sa Prvog seminara o terapijskom jahanju odrÅ¾anog u Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju, u Veterniku 14.03.2007. godine)

Terapijsko jahanje (TJ) je forma fizikalne terapije za pojedince sa razliÄitim fiziÄkim, emocionalnim, spoznajnim i socijalnim potrebama. SuÅ¡tinski predstavlja jedinstvenu kombinaciju edukacije sporta i rekreacije.Terapijsko jahanje je najefikasnije kod dece s obzirom na nivo mentalnog, fiziÄkog i socijalnog razvoja, ali se moÅ¾e sprovoditi u svim dobnim grupama.
Hipoterapija podrazumeva koriÅ¡Ä‡enje konja kao terapijsko sredstvo od strane fizioterapeuta u cilju popravljanja funkcija pojedinca.
Termin "terapija uz pomoÄ‡ konja" (Equne-Assisted Therapy) je Å¡iri pojam i podrazumeva razliÄite oblike terapije kao Å¡to su jahanje kao rekreacija i jahanje kao terapija zadovoljstva u cilju popravljanja kvaliteta Å¾ivota.
Hipoterapija i terapijsko jahanje se bitno razlikuju ne toliko u odnosu na ciljne grupe koliko u odnosu na ulogu konja i naÄin obavljanja terapijske sesije.
Paralelno i u komparaciji Ä‡e se navesti osnovne karakterisike, a i razliÄitosti izmeÄ‘u terapijskog jahanja i hipoterapije, a u cilju pravilne upootrebe ova dva termina.

Hipoterapija:

Sprovodi se uz pomoÄ‡ profesionalnog terapeuta koji je ujedno i poznavalac konja i konjovodac

Terapeut stalno pridrÅ¾ava pacijenta

Konjski pokret je izuzetno bitan u postizanju ciljeva terapije

Cilj hipoterapije je profesionalni tretman radi napredka u neuroloÅ¡kim funkcijama, pokretu tela, koordinaciji, kupiranju paÅ¾nje i koncentracije

Hipoterapiju treba kontinuirano sprovoditi najmanje jednu godinu da bi se procenio efekat.

Tokom hipoterapije konstantno se vrednuju i modifikuju sesije na osnovu terapijskog odgovora.

Terapijsko jahanje:

Sprovodi se uz obuÄenog instruktora jahanja u saradnji sa volonterima ukljuÄujuÄ‡i i terapeuta koji je u ulozi konsultantna ili savetnika

Povremen kontakt i pridrÅ¾avanje jahaÄa ili od strane volontera ili od strane instruktora. Instruktor je najÄeÅ¡Ä‡e u centru manjeÅ¾a

Pokret konja je krucijalan za sticanje jahaÄ‡ih sposobnosti

Terapijsko jahanje teÅ¾i da pruÅ¾i socijalne, edukativne i sportske aktivnosti u Äasovima rekreativnog jahanja prilagoÄ‘enim osobama sa invaliditetom.

U terapijskom jahanju osoba se uÄi jahanju u grupi (socijalni apekt) i instruktor mora da prilagodi rad grupe u celini, a da pri tome radi i na pojedinaÄnim uspesima.

Pri tome je pravilan stav i kontrola konja najvaÅ¾niji momenat.

Indikacije za terapijsko jahanje mogu biti osobe sa raznim vidovima:

Telesnih oÅ¡teÄ‡enja ili nedostataka: osobe sa amputiranim delom ili celim ekstremitetom, raznim oblicima artritisa, spondilitisa, cerebralne paralize, stanja nakon cerebrovaskularnog inzulta, povrede glave, multipla skleroza, oÅ¡teÄ‡enja kiÄmene moÅ¾dine, poliomijelitis, progresivna miÅ¡iÄ‡na distrofija, skolioza, kifoskolioza kiÄme.

OÅ¡teÄ‡enja senzorijuma: sluha i govora i vida.

PsiholoÅ¡ka oÅ¡teÄ‡enja i poremeÄ‡aji ponaÅ¡anja

OÅ¡teÄ‡enja intelekta: mentalna retardacija i Down-ov sindrom

Za neka od ovih specifiÄnih stanja TJ ispoljava sledeÄ‡e benefite:

Kod autistiÄne dece poveÄ‡ava interes prema sebi i ostalima, stimuliÅ¡e verbalne veÅ¾be.

Kod obolelih od cerebralne paralize obezbeÄ‘uje fiziÄku stimulaciju, stimulaciju miÅ¡iÄ‡nog tonusa, stabilnosti tela i koordinacije pokreta.

Kod osoba sa oÅ¡teÄ‡enjem mozga popravlja balans, posturu, grubu i finu motoriku, govor i percepciju.

Kod osoba sa oÅ¡teÄ‡enjem sluha i govora popravlja balans, posturu i koordinaciju

Kod osoba sa smetnama u uÄenju stimuliÅ¡e paÅ¾nju, socijalizaciju, kooperaciju,veÅ¾be govora i posturu.

Kod osoba sa mentalnom retardacijom sa ili bez fiziÄkih nedostataka stimuliÅ¡e koordinaciju, balans, posturu, finu i grubu motoriku.

Kod osoba sa multiplom sklerozom se ostvaruje jaÄanje miÅ¡iÄ‡ne snage i popravlja fiziÄku aktivnost.

Autizam, depresija druga psihiÄka oÅ¡teÄ‡enja kao i poremeÄ‡aji u ponaÅ¡anju kao Å¡to su hiperaktivnost, nedostatak paÅ¾nje, nestrpljivost, bulimija, anoreksija nervoza, paranoidna, opsesivno kompulsivna stanja, bolesti zavisnosti, postraumatski sindrom.
Za sva ova stanja neophodno je poznavanje potencijalnih opasnosti koja mogu nastati na Äasu jahanja, pravilan odabir konja kao i adekvatne opreme.

Kada se govori o terapiji uz pomoÄ‡ konja onda se moraju naglasiti sledeÄ‡e vaÅ¾ne karakteristike:

Trodimenzionalni pokret karlice pri hodu (napred nazad, levo desno uz istovremenu rotacija) se odliÄno simulira jahanjem Å¡to je osnova svake terapije uz pomoÄ‡ konja. Uz programirane veÅ¾be tokom Äasa TJ ostvaruje se :

Popravljanje i jaÄanje fiziÄkih funkcija (balans, postura, miÅ¡iÄ‡ni tonus, pokretljivost zglobova)

Popravlja se senzorna i spoznajna funkcija

PostiÅ¾e se emocionalno zadovoljstvo

PostiÅ¾e se psiholoÅ¡ka stabilnost i socijalizacija

Ove funkcije predstavljaju osnovne Äinioce u sveukupnom kvalitetu Å¾ivota pojedinca.

Potreba za istraÅ¾ivanjima u podruÄju terapijskog jahanja i hipoterapije je sugerisana od strane Mc Gibbon-a 1997.godine, Aisenbrey-a 2000. godine i Macanley-a 2002. godine Na konferenciji 2001.godine u Seattle-u, Komitet za istraÅ¾ivanje u okviru SevernoameriÄke asocijacije za jahanje hendikepiranih osoba NARHA (North American Riding for the Handicapped Associacion) doneo je smernice i sugestije koje treba da podstaknu ovu delatnost. IzmeÄ‘u ostalog sugerisano je:

Razmena iskustva i "uÄenje jedni od drugih" u terapiji koja se odvija uz pomoÄ‡ konja.

SpecifiÄni benefiti od ove vrste terapije moraju opravdati druÅ¡tvenu i ekonomski podrÅ¡ku.

UkljuÄivanje viÅ¡e medicinskih specijalnosti (ne samo fizikalna medicina)

Obezbediti nauÄne dokaze o specifiÄnim benefitima od terapije uz pomoÄ‡ konja

U kojoj meri TJ moÅ¾e uticati na balans, spasticitet, funkcionalno popravljanje miÅ¡iÄ‡ne snage, koordinaciju, bol i nivo miÅ¡iÄ‡ne zategnutosti (tenzije) nivo dnevnih aktivnosti kao i kvalitet Å¾ivota zavisan od bolesti (Health-related Quality of life)?

Da li je dovoljna subjektivna procena pojedinca jahaÄa tj. utisak kako njega samog tako i osoba u okruÅ¾enju o uspeÅ¡nost TJ?

U medicini se izbegava otsustvo dokaza i promoviÅ¡e "evidence based"s obzirom da je krajnje ekzaktna nauÄna disciplina.

Ako subjektivna procena nije dovoljna onda se postavlja pitanje:kako proceniti efekat TJ ?

Odgovor je jednostavan treba â€žizmeriti dimezijuâ€œ tj miÅ¡iÄ‡nu snagu, spasticitet, balans, bol itd tokom trajanja TJ.

Merenja mogu biti objektivna ili uz pomoÄ‡ vizuelno analognih skala i kategorisanih odgovora. Optimalni broj merenja je od 10-15, a merenja se mogu poklapiti sa zavrÅ¡etkom Äasa TJ.

U tu svrhu se mogu dizajnirati studije sa grupom jahaÄa koji imaju pribliÅ¾no iste ili sliÄne invalidnosti. PojedinaÄno dizajnirane eksperimentalne studije (Single-subject experimental design - SSED) uz upotrebu â€žinstrumenataâ€œ za merenje kao Å¡to su za balans Bergo-va skala, za hod figura osmice, za spasticitet Ashworth-ova skala, za funkcionalnu miÅ¡iÄ‡nu snagu, koordinaciju i bol vizuelno analogne skale, za nivo miÅ¡iÄ‡ne zategnutosti (tenzije) kategorisani odgovori. Nivo dnevne aktivnosti moÅ¾e se vrednovati funkcionalnom skalom za nivo dnevne aktivnost, emocionalno zadovoljstvo kategorisanim odgovorima kao i kvalitet Å¾ivota zavistan od bolesti (Healt Related Quality of Life HRQoL).

Trostruki efekat terapijskog jahanja koji se ogleda kroz fiziÄki, psiholoÅ¡ki i socijalni aspekt na ovaj naÄin se moÅ¾e objektivizirati i vrednovati pre, tokom i posle terapije, a objektivni dokazi benefita u pojedinim fiziÄkim, emocionalnim, funkcionalnim dimenzijama sluÅ¾iti kao putokaz za postavljanje indikacija za TJ.

(Izvodi iz rada "Indikacije za terapijsko jahanje i evaluacija efekata terapijskog jahanja", Doc. dr Jelene StaniÄ‡, objavljenog u Zborniku radova sa Prvog seminara o terapijskom jahanju odrÅ¾anog u Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju, u Veterniku 14.03.2007. godine)